Zovem se Lusi Barton, Elizabet Straut naslovnica

Zovem se Lusi Barton – Elizabet Straut

Impresija

Zovem se Lusi Barton, Elizabet Straut naslovnica

Zovem se Lusi Barton, Elizabet Straut

Kada sam pročitala knjigu shvatila sam da, i ako ova naslovna strana nije u mom sadašnjem cvetasto, starinskom, Shabby chic stilu, ona potpuno odgovara sadržaju knjige. Svedeno, jednostavno, figura majke i ćerke, bez mnogo detalja, malo crne zbog drame, a ruka prebačena preko majke za pomirenje. Takva je i knjiga. Sažeta, uzdržana, pomalo tajanstvena, sva u naznakama koji sami treba da odgonetnemo i shvatimo.

Imam neku čudnu osobinu da me neke knjige privuku, a ne bi baš mogla da kažem čime. Radi se uglavnom o površno pročitanom prikazu ili kratkoj kritici u novinama i da to bude „moja knjiga.“ Obavezno takvu knjigu i kupim, čak se i ne potrudim da saznam više, jednostavno dopustim sebi da me iznenadi ovako ili onako. Čitanje ove „moje“ knjige je bilo jako prijatno, tekla je neka bajka, ali uz napetost. Nešto tamo nije sve bilo baš dobro, neki problemi su postojali. Pa kako ne bi bilo tako kada su jako siromašni, i otac, majka, dve ćerke i sin žive u garaži, hladno im je i gladni su. Lusi uči posle časova u učionici škole, postiže dobre rezultate, dobija stipendiju i naravno beži od svoje problematične porodice.

Ima svoje dve ćerke, muža, ali je usamljena. A onda joj majka dolazi u posetu dok leži u bolnici. Ti njihovi razgovori o susedima, rodjacima kao da prikrivaju prave teme… ali tokom toga Lusi Barton u sebi nalazi ljubav prema majci. Shvata da je majka u pravu i u vezi njenog braka, imala je problema.

Od ove knjige dugo će mi, sigurna sam, ostati scena kada Lusi iznenada dok su se svetla palila širom grada pita: „Mama ,da li me voliš?” „Moja majka je odmahnula glavom i pogledala napolje u svetla: Vizlice, prestani. Hajde mama reci mi. Počela sam da se smejem, pa je počela i ona. „Vizlice pobogu“.

Uspravila sam se u sedeći položaj, kao dete, pljesnula rukama „Mama! Da li me voliš, da li me voliš, da li me voliš?”

Odmahnula je rukom prema meni i dalje zagledana kroz prozor. “Blentava devojčice“ rekla je i odmahnula glavom. „Blentava, blentava devojčice“ ….. bila sam tako srećna…

Takve su nekada bile majke, škrte na rečima, ali pune ljubavi. Priznajem, moja je bila jedna od njih.

Comments

comments

Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
Osinja tvornica, Iain Banks naslovnica
Osinja tvornica – Iain Banks

Impresija Upoznajte Franka Cauldhamea. Ima šesnaest godina i službeno ne postoji. Živi s ocem koji ga je odgojio i samostalno...

Close
Orgy
Threesome
Creampie
Orgy
Blowjob
Blowjob
Orgy
Threesome
Orgy
Orgy
Threesome