Vesna Aleksić portrait

Vesna Aleksić preporučuje – Vilja i Razbojnikovići, Siri Kolu

Knjiga za roditelje koji žele da budu „cool“ – deca će je već i sama pronaći

 

Naslov originala: Me Rosvolat, Siri Kolu

Prevod: Olga Lazić

(Kreativni centar, 2014)

 

Prvo što se mora naglasiti za roman Vilja i Razbojnikovići jeste njegov neverovatni uspeh; posle prvog izdanja u Finskoj, preveden je na šesnaest jezika. Pored toga, mlada finska autorka (1972) napisala još tri nastavka, a u pripremi je film i kompjuterska igrica, sa istim junacima.

U čemu je fora?

Baš u junacima!

Vilja i Razbojnikovići, Siri Kolu kreativni centar korice

Vilja i Razbojnikovići, Siri Kolu

Junaci su nesvakidašnji, sveži i otkačeni toliko da ih zavolite odmah; zamislite samo porodicu razbojnika i pljačkaša koje novac apsolutno ne zanima(!) i kutiju sa velikom količinom novca zaturaju po svim mogućim, nevažnim mestima nazivajući je KUTIJOM SA MIŠJIM GOVANCIMA! (A oni treba da budu negativci!?)

Sledeći klasičan koncept knjige za decu, u kome se najvažniji događaji zbivaju obično na letnjem raspustu i znače uvek susrete sa neobičnim ljudima, autorka Siri Kolu odlazi i malo dalje – u prefinjeno raskrinkavanje savremenog načina života koji nosi mnogo praznine i usamljivanja, posebno štetnih za decu. Zato ona svojim domišljatim pisanjem nudi mnogo zabave, bukvalno od prve rečenice.

„Kidnapovana sam u drugoj nedelji juna. Dobro je što se to dogodilo! Predstojao mi je čuveni letnji raspust, za koji sam unapred znala da će biti veoma dosadan. Tog toplog letnjeg dana sve četvoro smo se ugurali u tatina nova kola i krenuli, kod bake.Vanamo i ja delile smo isto mišljenje – doneta je odluka o najdosadnijem mogućem letovanju... Od samog početka bile smo loše raspoložene, u kolima smo se svađale oko bombona. – Lopužo jedna! – uzviknula je Vanamo. – Glupačo bezobrazna! –  rekla sam i ja njoj kad sam shvatila da niko nije na mojoj strani. Naravno da se nismo pripremili za taj napad. Mi smo jednostavno krenuli na letovanje i svađali smo se.

Upravo u tom trenutku napali su nas razbojnici.“

Ali kakvi su to razbojnici bili?

Jedna odmetnuta, simpatična porodica u kombiju koja krade ćufte kad je gladna, „Nacionalnu geografiju“ kad izađe novi broj, džemper kad se isfleka stari, Barbiku kad ćerka razbojnica poželi još jednu u svojoj kolekciju, gumene bombone kad im se prijede nešto slatko… kradu s filozofskom tezom da su svi ljudi pretpani viškom stvari i da je korisno ponekad malo ih rasteretiti. Oteta devojčica Vilja, shvatiće odmah da je pred njom leto o kakvom nije mogla da sanja; putovanje i življenje u kombiju, roštiljanja pored logorske vatre, kupanja u jezeru, večernje igranje jamba gde je ulog spavanje u jedinom pravom krevetu, učestvovanje na skupu drugih razbojničkih porodica koji se zvanično naziva MREŽNI MARKETING U FINSKOJ… sve sami provodi koji se smenjuju po inspiraciji, šareni i veseli baš kao u nekoj video-igrici.

Svakog jutra, obavezni doručak u prirodi. Uvek živopisan, uz mnogo buke i hrane, bez pribora za jelo i kobaltnih tanjira.

Svi u zaklon. Lete komadići šunke na sve strane! – uzviknula je Helena i pomerila se malo unazad. I ja sam se pomerila malo na stranu jer su se najednom svuda pojavili komadići šunke koju je Kale iskašljavao. – Uvek je tako kad jede šunku – rekla je Helena prezrivo. – Svinjo alava! Ne umeš ni da jedeš hranu za odrasle! – Nisam svinja! – rekao je Kale. – Svakako nisi ni pravi razbojnik! – rekla je Helena grubo.

Setila sam se svoje kuće i tišine koja je vladala za stolom za vreme doručka. Bilo je dosadno gledati moje roditelje koji čitaju svaki svoj deo novina i Vanamo koja neprekidno kucka poruke na mobilnom, žvaćući u ritmu muzike na ajpodu. Nismo imali jedni drugima šta da kažemo.“

I događa se što se mora dogoditi; Vilja zavoli svoje nove drugove i njihove roditelje toliko da, uprkos razlikama u načinu života, prvi put doživi osećanje samopouzdanja, bliskosti, uvažavanja, i zbog svega toga, ne želi više ni da misli o običnom, tkz. normalnom životu, bar dok traje dugo, dugo leto. Bezazleni razbojnički napadi postaju igre u kojima i ona počinje da učestvuje s puno dobrih ideja, kao pravi član porodice. Jer ta porodica je velika, bučna, vesela, u njoj se priča, u njoj se smeje, u njoj dragocenosti nisu stvari, već nešto sasvim, sasvim drugo. Tako porodica Razbojniković deli ljude na polboše (to su polubogataši koji investiraju u udobnost, to znači u svoj automobil, hranu i garderobu). Takvi ljudi su im najdraža meta napada. Tu su zatim i suboši, to su super bogataši, beznadežni slučajevi. Na Viljinu sreću, tu su i ljudi koji umeju da pričaju i da se igraju čokoladnih kockica. Tu su ljudi koji nemaju ni televizor, pa se druže i igraju.

Iznese se tvrda velika čokolada, kocka i svaki igrač ima viljušku u ruci. Prvi koji dobije šesticu uzima viljušku u slabiju ruku (onu kojom ne jede ili piše) i njome pokušava da odlomi komadić čokolade. Komadiće koje uspe da odvoji od table pomoću viljuške prinosi ustima i sme da ih pojede. Najvažnije pravilo je da igrač koji jede čokoladu mora ostale igrače da nervira tako što će uživati dok jede i stalno ponavljati kako je čokolada ukusna. Za to vreme svi drugi kao ludi pokušavaju da dobiju šesticu“ – zapisuje Vilja u svoj dnevnik, potpuno svesna vrednosti svakog trenutka koje provodi sa svojom novom, razbojničkom porodicom, koja više podseća na bandu Alana Forda. Naravno, tu je i Broj 1, to je tetka Kaja, poznata kao Sunčica Ljubić, autorka ljubavnih romana. Ona živi „normalskim“ životom i, zajedno s Viljom, učiniće izvesni preobražaj u stilu života bande. Ako ništa, objasniće im da se mišja govanca mogu lepo uložiti u obrazovanje i neku vrstu doma…

Ova neobična knjiga čita se uz dosta smeha i simpatija, ona podseća na veliku raznolikost života koja se sve više gubi; društvene igre ali ne virtuelne, razgovori, ali s gledanjem u oči, ona otvara pitanje roditeljske odgovornost iz ma kog ugla se ista posmatrala. Ona je zabavna, iskrena, nežna, ironična, duhovita, igriva, ona miriše i poseduje mnoštvo gotovo zaboravljenih zvukova, i reči. Pa i psovki. Preporučujem je prvo roditeljima koji žele da budu „cool“. Deca će je već i sama pronaći.

I na kraju, najslađa rečenica u ovoj knjizi, koju sam želela da upamtim, glasi: Ko još voli da liči na normalnu osobu, makar to bilo samo na kratko?!

image_pdfimage_print

Comments

comments

Vesna Aleksić vrsna je pripovjedačica za djecu koja na interesantan način uspijeva progovoriti o temama koje su važne mladima. Tijekom dosadašnje bogate karijere napisala je preko dvadeset knjiga za djecu, od kojih su najpoznatije "Mesečev dečak", "Zvezda rugalica", "Ja se zovem Jelena Šuman", "Marija Modiljani", "Licitacija vetra", te nedavno objavljen roman "Dođi na jedno čudno mesto". Vesna Aleksić je za svoj rad primila mnogobrojne domaće književne nagrade.
Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
U traganju za alaskom, John Green naslovnica
U traganju za alaskom – John Green

Impresija Miles Halter odlazi u privatnu školu u Culver Creek u Alabami. Tamo upoznaje Pukovnika, Alasku i Takumija Hikohitoa. Miles...

Close