Vesna Aleksić portrait

Vesna Aleksić preporučuje – Slamnata koliba, Cao Vensujen

Slamnata koliba kao glavni motiv priče

 

Prevela Una Mišković

(Kreativni centar, 2015)

Daleki istok, godina 1962. Zabačeno selo u dubokoj kineskoj provinciji. U sredini sela kao najvažnija građevina stoji slamnata koliba, iz koje se ispredaju priče od najfinije svile i srebrnih sumraka, priče s tajanstvenim zvukom frule i ledom mesečine, priče od pahulja i latica ruža… ali i s gorčinom i mirisom pelina, bola i katranske tame. Sve pomešano, kako to život nosi, jer slamnata koliba je mesto odakle počinje i uči se život, jer to je osnovna škola, metafora obećanja i nade u budućnost. U to, nepopustljivo doba , budućnost sela su deca, kao i svuda na svetu, i jedno od njih, Sang Sang, priča dugu i vrlo tešku, a lepu priču o svom odrastanju, o celom selu, o narodu, istoriji, o vremenu kad…

Nije bilo struje. Samo je jedna kuća, Sijaokangovih, može sebi da priušti petrolej za osvetljenje.

Nije bilo bicikala. Samo je jedan dečak, Du Sijaokang, imao bicikl i ponosno ga vozio „praćen bezbrojnim pogledima, koji poput noćnih leptira srljaju na plamen sveće“

Slamnata koliba

Slamnata koliba, Cao Vesujen

Nije bilo radio aparata; muzika je stizala s frule i hućina, i tajanstvenih zvončića jednog stidljivo preostalog hrama; muzika milozvučna i moćna, puna magije i tajanstva.

Nije bilo igračaka; bilo je golubova koji su se zaletali u nebo i gore visoko među oblacima znali da naprave formacije u vidu najlepših cvetova lotosa, i raznih drugih oblika, baš onako kako znaju da vide oči detinjstva. Bilo je igre žmurke u satima kad bi noć lezala na selo. Zimskih večeri, tihih i bez vetra, seoska deca su najviše volela da se igraju žmurke. To je bilo vreme kada stariji nisu voleli da se šetaju napolju, pa je u selu vladala neobična tišina. Zaleđeni mesec visio je visoko na uglačanom nebu, ističući veliko prostranstvo noći. Snežnobela mesečina rasipala se svuda po okolini obasjajvajući ozeble talasiće na reci nad kojima se nadvijala tanka izmaglica. Dah osame i tajne uselio se u srca seljana. Kao usred bela dana sve se u selu moglo jasno razaznati: senke kuća, mlina, velikog drveća, svraka na granama. Uličice su izgledale dublje nego obično, činilo se da im nema kraja. Pod takvom mesečinom selo je ličilo na začaranu palatu. Uličice, šumarci, plastovi sena, napuštene radničke šupe za alat, sve u selu privlačilo je decu; nestajali bi u uličicama i iznenada se iz njih pojavljivali. U jednom trenutku bi se pred očima pojavio jasan obris, koji bi u trenu opet nestao, začuo bi se povik, a kada biste došli na mesto odakle je dopirao, tamo više ne bi bilo nikoga…

Za joumadinsku decu zima je bila najbolje vreme za igru žmurke.

Nije bilo privatnosti; teškoće svakog deteta ili celih porodica, postajale bi teškoće koje je celo selo rešavalo na razne načine. Nije bilo tajne koja se ne bi prozrela brzo i isplivala na površinu kao patke ponete vetrom kroz trsku.

A bilo je previše tegoba i mučnog rada.

Prefinjenog prijateljstva medju decom i odraslima. Mora dobrote. I poneka močvara zla.

Bilo je previše tvrdih zakona i previše istorije koja je zabadala nos u pojedinačne sudbine i donosila pelin u dušu.

Bilo je previše napora da se u tu paorsku sredinu uvede što više znanja, i umetnosti. Bio je predstava i koncerata u slamnatoj kolibi, njih su pratili svi seljani noseći svoje stoličice da sednu na njih, i da čeznu.

Bilo je arhetipskog napora da se još u detinjstvu stekne neophodna snaga za borbu sa životom koji se okrutno okreće kao točak; pred njim zadržati snagu i ponos; to je osnovna poruka celog ovog osvrtanja na detinjstvo. Osvrćući se, dečak Sang Sang, priča pruču o svima, a da sam nije još sigurno utvrdio i nije znao da li svi ljudi odrastaju u sličnoj smeni lakoće i napora, sreće i tuge, nade i beznađa.

To se posebno vidi kod najvećeg iskušenja koje se postavlja pred dečakom koji pripoveda – Sang Sangom. Upravo tada, u preteškom iskušenju, on otkriva koliko je život lep i koliko istančanog blaga nosi, koliko lepote koju mnogi ne vide upravo zbog nejasnog straha bitisanja koji prati tu lepotu življenja kao senka, i koji se mora zauzdavati od malena.

Jin i jang.

„Odgajila me je baka. Pamtiću je dok sam živa, ne zbog toga što je znala kad mi je toplo i kad mi je hladno, kad sam gladna i kad sam sita, već zato što me je naučila da pobedim sve teškoće. Nije bila pričljiva. Kad bolje razmislim nije mi ostavila mnogo saveta. U mom sećanju najdublje su urezane samo tri reči -NE BOJ SE! To je bilo najveće blago koje mi je ostavila“- kaže Veo Jouđun, jedan od živopisnih likova ove knjige, knjige koja mi sa svim tim vrijućim životom sačuvanim u sebi, najviše liči na veliku školjku. Tu školjku su tukli vetrovi, i vreme, ona je naizgled gruba i surova, a ispod tvrdog, tamnog oklopa, krije biser i njegovu svetlost ispušta na trenutke kao sjaj koji dopire iz dalekih vremena.

 

Cao VensujenCao Vensjuen, najpoznatiji savremeni kineski pisac za decu, ovogodišnji je dobitnik prestižne Nagrade Hans Kristijan Andersen, koja se dodeljuje autorima čija su dela dala trajan doprinos dečjoj književnosti. Tu nagradu, često nazivanu i Nobelovom nagradom za književnost za decu, već šezdeset godina dodeljuje International Boards on Books For Young People (IBBY), međunarodno neprofitno udruženje koje promoviše dečju književnost. U obrazloženju žirija stoji: „Cao Vensjuen je odličan primer za to kako pisanje divne proze i pričanje priča o hrabroj deci koja se suočavaju s velikim poteškoćama i izazovima mogu da privuku široku i posvećenu dečju čitalačku publiku, kao i da doprinesu oblikovanju literarne tradicije Kine.“ 

 

 

Roman SLAMNATA KOLIBA preveden je na engleski, nemački, francuski i japanski jezik. Kod nas je izašao u ediciji Moj svet u izdanju Kreativnog centra, u prevodu Une Mišković.

image_pdfimage_print

Comments

comments

Vesna Aleksić vrsna je pripovjedačica za djecu koja na interesantan način uspijeva progovoriti o temama koje su važne mladima. Tijekom dosadašnje bogate karijere napisala je preko dvadeset knjiga za djecu, od kojih su najpoznatije "Mesečev dečak", "Zvezda rugalica", "Ja se zovem Jelena Šuman", "Marija Modiljani", "Licitacija vetra", te nedavno objavljen roman "Dođi na jedno čudno mesto". Vesna Aleksić je za svoj rad primila mnogobrojne domaće književne nagrade.
Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
Put, Kormak Makarti naslovnica
Put – Kormak Makarti

Impresija Posle odgledanog filma „Put“ u režiji Džona Hilkouta, po istoimenoj knjizi za koju je Kormak Makarti dobio Pulicerovu nagradu...

Close