Vesna Aleksić portrait

Vesna Aleksić preporučuje – Pustolovina na ostrvu ptica, Aleksandar Sekulov

Pustolovina na ostrvu ptica – roman naročit po mnogo čemu, pre svega po lepoti pripovedanja

 

Naslov originala: Pustolovina na ostrvu ptica, Aleksandar Sekulov

(Kreativni centar, 2015)

 

Upitati nekog kako izgleda život u trinaestoj godini, isto je što i upitati pticu kako se leti – ona neće znati da vam odgovori ali će odmah raširiti krila i poleteti! Ovako bi, jednom rečenicom, mogao da se predstavi roman Pustolovina na ostrvu ptica, naročit po mnogo čemu, pre svega po lepoti svog pripovedanja koje se na momente penuša iz napete dramatičnosti do talasića čiste poezije, nalik laganoj i čipkanoj morskoj peni.

Pustolovina na ostrvu ptica, Aleksandar Sekulov kreativni centar korice

Pustolovina na ostrvu ptica, Aleksandar Sekulov

A ova priča i počinje u svetlosti Egeja, na jednom malom grčkom ostrvu Afitos, opisanom kao „trouglasta marama od krečnjaka, zaboravljena od bogova i rasejanih kartografa“. Na njemu se svakoga leta okupljaju tri dečaka i sa malobrojnom decom na ostrvu odrastaju, praćeni „sigurnosnom mrežom koju su brižljivo i sa mnogo pažnje držali stariji: stare žene na pragovima, ribari, kuvari, vlasnici pansiona, trgovci, konobari, bezbrižni turisti, spremači plaže, rečju – svi.“

Sunčanu svesku leta s, uobičajenom, blaženom grčkom dosadom, ispunjenom mirisom preslatkih kolača, vetrova, maslinjaka i pomorandžinih gajeva, ispisuju Armando, Nikolas i Aleks. Oni su posednici čvrstog, međusobnog prijateljstva i jednog, još manjeg, nenaseljenog ostrvceta koje su proglasili svojim i čiju usamljenost brižljivo čuvaju iz leta u leto „jer malo njih zna da postoje ostrva koja su satkana od svetlosti i snova, od leta i vazduha, od iluzija i čarolije, malo je mudrih koji su razumeli da je i put ostrvo, zatvara se posle večite vode vremena i povratak je nemoguć“.

Ushićenost bezvremenosti prijateljstva pomutiće obrisi devojačkih leđa u noći, zbog kojih ce biti dosta jake gorko-slatke patnje – Armandove, koji će razumeti zašto pati, i Nikolasove koji neće razumeti. Desilo se to jedne noći kad su zvezde jako svetlele i kad su „naga devojačka ramena presečena roze bretelama brushaltera, čupala oči malog Albanca, i on je stajao zureći u njih, zanemeo i bez daha.“ Ali to je bilo kad su već bili u velikoj nevolji. Da vratimo koji list na početak priče, na početak tog posebnog, vrelog leta kad je „Bog na nebu pekao julski i avgustovski hleb zaboravljajući da zatvori vrata od pećnice“, tog leta kad se sve okrenulo naglavačke. To se desilo kad su se na malom Afitosu pojavila nova deca, članovi internacionalne ronilačke škole, deca koja su pričala različitim jezicima i delila ljubav prema moru i prašnjavom svetlu prvog letovanja bez roditelja.

U tom svetlucavom zamku priče, zlatno klupko se ne bi nikad odmotalo da se tu nije našla i kraljica među njima, devojčica sa očima zelenijim od mora u plićaku, po imenu Gabrijela. I jeste istina da je, čim je zakoračila na ostrvo, ugazila u pseću kaku, i jeste istina da joj se Nikolas tada smejao, a vec iste noći isti taj Nikolas nije mogao da zaspi od čvrstine i drskosti zelenog pogleda, ispod srcolikih roza naočara za sunce. Istina je, međutim, da je zelenooka devojčica izazvala pravi rat i pustoš. Mogla je da se zove i Jelena, svejedno je, Trojanski rat nije ni počeo zbog lepote Jelenine već zbog sujete Menelaja i Ahilove strašne, potonje ljutnje. Ovde se samo snaga Menelaja uskovitlala u bugarskom dečaku Nikolasu, znalcu više evropskih jezika i neznalcu svog vlastitog srca. U osmogodišnjem srcu dečaka Aleksa uskovitlao se duh Ahila i rat sa pridošlicama je počeo. Troja je bila nenaseljeno ostrvo sa tamnom pećinom u kojoj su se krile i Scila i Haribda, i opake sirene nikad viđene; vijorile su se tu i zastave piratske i ronilačke, naizmenično, ratne lađe su zamenjene samo skuterima i barkama… i rat poznat svima, besneo je danima.

A onda, u času važne mladalačke bitke, svu strast i prkos inicijacije odjednom je zamenila prava oluja, istinski brodolom, i za njim velika nevolja. Kulise detinjstva i obesti oduvane su u trenu, igra se pretvorila u istinsku dramu preživljavanja, različiti jezici i narodnosti stopili su se u jedan, psovke su postale iste, pojavio se esperanto života u kome ljubav, požrtvovanje i solidarnost stupaju na scenu na svoj uobičajeni način, srcem, snagom, suzama, nadom… Opasnost i bol, prvi poljubac i smelost, pokušaji spasavanja i odrastanje u trenu, vulkani osećanja… sve da bi jednom i uspomena na ostrvo i to leto, postala neprocenjivo blago za celi život jer „ostrvo otkiriveno u nevinim godinama putuje venama poput svetlosnog ugruška; poput rudara koji je karbidnom lampom osvetlio tamne hodnike vena, poput sveće koja trepće iz Božijeg fenjera, spuštene na prag neba da bi video kuda ideš“

A sve to znaju samo zvezde u svojim zamršenim mapama i njihove rođake koje lete nešto ispod njih, još zamršenijim putevima, i sve vide. A to su ptice!

Da, nisam rekla najvažniju stvar o ovom romanu; on ima čudnog naratora – ptice! Ptice koje lete iznad ostrva, ptice koje lete kroz svetla neba i večnosti, i mnogo više znaju o ljudima i njihovoj mladunčadi, o bogovima i strastima, o dobroti koja bukne kao požar u teškoćama, ptice nedremive i u noćima „kada Bog ne pali svetionik već bdi u gluvom mraku da pruži pomoć onom kome je potrebna.“

I konačno, ptice sa svojim urođenim nagonom za lepotu, sletele su Sekulovu pod pero (ili na bešumnu tastaturu, svejedno) i upisale ga za sva vremena među velike pripovedače, one koji nenametljivo ali sigurno pomeraju granice literature i moći reči, kao što ptice pomeraju vazduh – one pripovedače po čijem imenu će se prepoznavati i zemlja gde su rođeni.

image_pdfimage_print

Comments

comments

Vesna Aleksić vrsna je pripovjedačica za djecu koja na interesantan način uspijeva progovoriti o temama koje su važne mladima. Tijekom dosadašnje bogate karijere napisala je preko dvadeset knjiga za djecu, od kojih su najpoznatije "Mesečev dečak", "Zvezda rugalica", "Ja se zovem Jelena Šuman", "Marija Modiljani", "Licitacija vetra", te nedavno objavljen roman "Dođi na jedno čudno mesto". Vesna Aleksić je za svoj rad primila mnogobrojne domaće književne nagrade.
Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
Put, Kormak Makarti naslovnica
Put – Kormak Makarti

Impresija Posle odgledanog filma „Put“ u režiji Džona Hilkouta, po istoimenoj knjizi za koju je Kormak Makarti dobio Pulicerovu nagradu...

Close