Vesna Aleksić portrait

Vesna Aleksić preporučuje – Kristijana F. – Moj drugi život

Kristijana – nastavak Mi deca sa stanice Zoo

 

Naslov originala: Christiane F., Mein zweites Leben, Kristijana Felšerinov

Koautor: Sonja Vuković

(Pčelica, 2015)

 

U jednom strogom nemačkom zatvoru osamdesetih godina, jedna kažnjenica je dobila iznenadni napad besa kad je začula stihove tek izašle pesme „Land of Confusion“ grupe Genesis. Hraneći svoju priču preciznim sećanjima, taj iznenadni izliv besa, uz razbijanja kasetofona, Kristijana F. u svojoj autobiografiji objašnjava: „Tek dosta kasnije obratila sam pažnju na reči pesme i zapazila šta je pevao Fil Kolins: da na kugli zemaljskoj ima previše ljudi koji prave probleme, a premalo njih koji vole… Nemam pojma da li je njoj smetao tekst ili pesma za njen ukus nije bila dovoljno rokerska.“

Kristijana F. – Moj drugi život pčelica korice

Kristijana F. – Moj drugi život

Prezime ovog pripovedača stavljeno je u zagradu jer je planetarno poznata samo kao Kristijana F. po čijim iskrenim i bolnim iskazima je nastala čuvena knjiga Mi deca sa stanice Zoo. Ta knjiga je izašla prvi put 1978. U Francuskoj je izdata pod nazivom Ja, Kristijana F. 13. godina, drogirana, prostituisana. Otada je prodata u više od četiri miliona primeraka i prevedena na mnoge jezike. U Nemačkoj je sastavni deo obavezne, školske lektire. Tri godine posle izlaska knjige, snimljen je i film u kome je gost bio i Dejvid Bouvi, kao ličnost na čijem je koncertu u Berlinu, Kristijana F.od uzbudjenja sebi ubrizgala prvi špric… Ili ih je bilo i pre? Teško je pratiti sve vrste droga koje je uzimala nasumično i obilato, kako su i padale reči u prvoj, a i u ovoj drugoj priči; reči teške, nimalo književne, zato potresno gole, začuđujuće iskrene. Ta njena prva knjiga, koja je nastala u selu kod tetke gde se ona čistila od rana i heroinske zavisnosti, donela joj je popularnost, gomile novca, i mogućnost da otpočne sasvim drugi život.

A, da li ga je ikada započela?

O tome govori ova druga knjiga, nastala kao diplomski rad Sonje Vuković, žurnalistkinje, koja je jedan dugi, autobiografski monolog pretočila u knjigu. Ova knjiga je premijerno izašla prvo u Francuskoj, a evo je i kod nas. Dakle, da li je jedno preživelo dete sa stanice Zoo ikada uspelo da zaista napusti taj teren pored velikog Berlinskog Zoo-parka, po kome se i naziva to mesto. Ili je to mesto ipak ostalo kao veliki nevidljivi beleg, pečat sudbinske predodređenostI koju je ispisalo zanemareno dete-bog?! I da li je uopšte dobar termin govoriti o mestu, kad je u pitanju stil života, usvojeni obrasci ponašanja, kojih je teže otarasiti se negoli skinuti teške okove?!

Fibroza. U pedeset i prvoj godini života sam u stadijumu koji predhodi cirozi. Od 1989-te moja jetra je neprestano upaljena. Imam hepatitis C, genotip 1A, najagresivnija vrsta koja se može zakačiti u Evropi. Nemam pojma gde sam ga fasovala… Stalno se znojim, nepodnošljivo je, uvek sam mokra, čak i na minus deset. A leti, ne mogu da nosim majice sa kratkim rukavima zbog tih groznih, crvenih pečata na podlakticama. To se zove stelarni angiom. Uz to, tu su suva usta i zatvor, ponekad ne mogu da idem u WC i po nekoliko dana. Ili provedem noć povraćajući jer je nešto upaljeno u mom metabolizmu… A preko svega, stomak mi nezadrživo raste jer mi se jetra nadima i zadržavam vodu. To nije život.“

Ovako počinje ispovest jedne od najslavnijih (anti)heroina dvadesetog veka, Kristijane F.; na samom početku je zapravo kraj jednog bedtripa, nimalo privlačan i deprimirajući već u prvim rečenicama. Gorka i opora, ova priča je ipak prevashodno namenjena mladima širom sveta, ovog sveta „najboljeg od svih svetova“ u kome svaki grad, kako saznajemo od Kristijane, ima svoju stanicu Zoo na kojoj cvetaju igle, nasilje i smrt. Ova ispovest je namenjena mladima, makar u preventivno vaspitnom pogledu, jer kako kaže čuveni stih Arsena Dedića: Al ko da zna o noći dan dok traje!?

 

 

Kristijanin dan mogao je ponovo da osvane kad se prvi put očistila оd heroina, kad je zaradila prvi (prilično veliki) novac, kad je otpočelo snimanje filma, kad je odlučila da se bavi muzikom, kad se zaljubila, kad je bukvalno dobila svet pod nogama ali po rečima priređivača S. V. ona je ipak ostala „devojka sa lepim licem i groznom pričom, koja je za sebe uvek donosila najgluplje odluke i filozofirala sa neverovatnom pameću o ljudskoj sudbini i životnim zamkama“ i kao takva, ona je predstavljana kao mit ili simbol pobune madih, sedamdesetih. Najpoznatija džanki devojka, simpatična je dok otkriva muzičku i filmsku scenu Evrope i Amerike tih godina, dok nam opisuje atmosferu klubova poput Džungela u Berlin – Šenbergu, gde se susreće i druži s muzičkim zvezdama; lucidna je i duhovita, stoga prihvaćena u svakom društvu; putuje po svetu, večerava sa slavnim ljudima, leti privatnim avionima, pa ipak… senka je uvek tu, prati je, ona se nalazi u rečenici: „Samo ću sad i nikad više. Skinuću se sigurno.“ To je značilo samo jedno – nikad se nije „skinula“.

Pored te senke, išla je i senka slave, mediji koji je nikada nisu ostavljali na miru, mediji koje je doživljavala kao spoljašnjeg progonitelja koji je bezdušno prati (u tom delu podseća me na Ejmi Vajnhaus). „Jedina dobra stvar koju sam uradila u životu je moj sin“ kaže Kristijana u svojoj priči koja na momente podseća na pričanje u istražnom zatvoru, pod jakim svetlima. Prava nevolja je kad se svetla ugase, i kad se prizna sebi da je svaka i najmanja prepreka u životu uspavljivana novom dozom, pa još jednom, pa još jednom… Filip, njen sin, je opet nova šansa za novi osvit dana, i Kristijana ponovo i tu šansu uspeva da prokocka na način koji joj izaziva mnogo patnje…

Ako počnete da čitate ovu knjigu, neće vam biti ni lako, niti lepo, ni prijatno… Jedno je sigurno, nećete je ispustiti iz ruku dok je ne završite, a Kristijana će boraviti nešto duže u vašim mislima od onoga koliko biste želeli. Neobjašnjiv osećaj. Toliko kontraverze u jednoj sudbini, toliko smisla u prilično siromašnom rečniku koji odapinje tako jednostavne strele u sociološke, psihološke, filozofske mete, o kojima naučnici izrađuju studije. Senzacionalistički. A opet fascinantno.

Kockice su složene, pa rasturene, kako to život inače i radi. Haotično.

Za svoj šezdeset i šesti rođendan Dejvid Bouvi je izbacio pesmu o Berlinu i o Džungelu: zove se Where are we now (Gde smo sada)? A ja imam želju da mu odgovorim: uvek na istom mestu, tamo gde smo bili tada.“ kaže Kristijana, u svojim sećanjima, nasukana u vremenu između detinjstva i zrelog doba, u vremenu bez vremena, gde joj je pravi život ipak ostao samo u naslovu.

image_pdfimage_print

Comments

comments

Vesna Aleksić vrsna je pripovjedačica za djecu koja na interesantan način uspijeva progovoriti o temama koje su važne mladima. Tijekom dosadašnje bogate karijere napisala je preko dvadeset knjiga za djecu, od kojih su najpoznatije "Mesečev dečak", "Zvezda rugalica", "Ja se zovem Jelena Šuman", "Marija Modiljani", "Licitacija vetra", te nedavno objavljen roman "Dođi na jedno čudno mesto". Vesna Aleksić je za svoj rad primila mnogobrojne domaće književne nagrade.
Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
Put, Kormak Makarti naslovnica
Put – Kormak Makarti

Impresija Posle odgledanog filma „Put“ u režiji Džona Hilkouta, po istoimenoj knjizi za koju je Kormak Makarti dobio Pulicerovu nagradu...

Close