Tri posleratna druga, Đorđe Balašević naslovnica

Tri posleratna druga – Đorđe Balašević

Impresija

Tri posleratna druga, Đorđe Balašević naslovnica

Tri posleratna druga, Đorđe Balašević

Nije mi bilo teško odabrati o kojoj ću knjizi napisati impresiju za kategoriju „Knjiga s najboljim citatom“. Odmah sam se sjetio Đoletovog prvog romana Tri posleratna druga, i s guštom ga opet pročitao.

Nostalgična, topla i duhovita priča o Džokeju, Lufteru i Popcu, o Veverici i Riđoj, o psu Šandoru. Priča o jednom vremenu, o odrastanju, mladosti, prijateljstvu i ljubavi. I o nekim iskustvima sa estrade. Knjiga naprosto vrvi mislima koje bi čovjek morao prvo izdvojiti, pa onda prepisati krasopisom, zatim uokviriti u lakirani drveni okvir i na kraju njima ukrasiti zidove sobe u kojoj najviše voli boraviti. Tako da ih može stalno čitati. Gotovo na svakoj stranici postoji nekoliko rečenica koje su posebne i drugačije, a opet tako jednostavne i iskrene.

Prilično je nepravedno iz takvog mora bisera izvlačiti tek pokoju školjku. Ipak, dozvolio sam si odabrati nekoliko svojih favorita:
… Sretni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesretne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni…

… Možeš uzeti hoklicu, sesti pred drvo i gledati u njega deset godina, pa opet nećeš videti kako raste. Mi smo tako deset godina bili nerazdvojni. Letovali i zimovali zajedno. Jesenovali i prolećevali. I nismo primetili kako se menjamo…

…Tako je to sa lovom. Ne možeš je imati ni previše ni premalo. Nikad tako puno da je ne bi poželeo još, i nikad tako malo da ne bi moglo biti i manje…

…”Zauvek” je, ipak, samo reč…Velike reči obično imaju malu grešku, i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog “zauvek” nije ostalo bog zna šta…

O samoj knjizi mi je teško pisati. Đole je nešto posebno, i puno je njegovih pjesama koje su obilježile neke generacije, neka odrastanja i neke ljude. Valjda se i ja ubrajam u te neke ljude. I zato ne mogu biti objektivan prema njemu kada je u pitanju roman. Možda je priča sladunjava i nategnuta. Možda je patetična i predvidiva. Ako i je, meni ni malo nije smetalo.

Uživao sam čitajući. Smijao se i plakao. I znam da će svaki mali svitac ili remorker samotnjak bezrezervno prigrliti ovu priču. I čuvati je ne samo na polici sa najdražim knjigama, nego i duboko u sebi.

image_pdfimage_print

Comments

comments

Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
Put, Kormak Makarti naslovnica
Put – Kormak Makarti

Impresija Posle odgledanog filma „Put“ u režiji Džona Hilkouta, po istoimenoj knjizi za koju je Kormak Makarti dobio Pulicerovu nagradu...

Close