Sunce u repu vetra, Pablo Neruda naslovnica

Sunce u repu vetra – Pablo Neruda

Impresija

Sunce u repu vetra, Pablo Neruda naslovnica

Sunce u repu vetra, Pablo Neruda

Ako to nešto znači u svemirskim razmerama („Igraš se svakog dana svetlošću svemira” PN), drago mi je što delim inicijale sa jednim takvim čovekom, pesnikom, nobelovcem. Možda ćemo jednoga dana biti strpani negde.. tamo.. u istu kutiju pod oznakom P N. On bi imao mnogo toga zanimljivog da nam ispriča. Pre svega kako neko rodjen 12.jula 1904. u mestu Peral u Čileu, uspe toliko da se izdigne da ja (svi mi) na nekom sasvim drugom kraju sveta znam za njega, a pisao je pesme.

U svom govoru održanom prilikom prijema Nobelove nagrade 13.12 1971. pod nazivom „Prema čudesnom gradu“ Neruda je rekao da nije u knjigama našao recept za pisanje poezije, već ga je kao pesnika školovao život. Zato on ne može novim pesnicima dati savet kako da pišu „Pesnik nije bog“.

Njegov život je bio prepun dogadjanja, zanimljiv, bolan, lep, a pre svega angažovan. Učestvovao je u svemu što se u njegovom vreme dogadjalo u svetu, počevši od Španskog gradjanskog rata, socijalizma, komunizma, proteran je iz Čilea kao član Komunističke partije, bio konzul u Parizu,Madridu, Meksiku, Indiji, senator, predlagan i za predsednika Čilea, od Staljina je 1953 dobio nagradu za mir, družio se sa Lorkom u Madridu, prebegao konjima u Argentinu… ovo je samo nešto od toga i pisao pesme…

„Priznajem da sam živeo“ je Nerudina memoarska knjiga. Izdao je dvadesetak zbirki poezije (naišla sam na podatak 25). Prvu 1923. u svojoj 19.toj godini „Crepusculario“, sledeću u 20-toj pod nazivom „Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade“ koja je prevedena na skoro sve jezike sveta, i još uvek njegova najčitanija zbirka. U početku njegove pesme su ljubavne, najčešće reči u njima su ljubljena, poljubac, draga, noć, smeh, osmeh, voleo sam te, oči… a posle tragične smrti svog prijatelja Lorke peva više o političkim i socijalnim problemima. „Španija u srcu“ kao najpoznatija pesma iz tog perioda svrstana je u zbirku „Treći boravak“.

Toliko sam ovih dana saznala o njemu, da bi samo redjajući činjenice mogla ispisati mnogo stranica, slušala sam njegove pesme u izvodjenju Radeta Šerbedjije i Mileta Vasiljevića, pa i Madone, pročitala ko zna koliko, mnogo pesama (za nekoga koji ne zna da čita poeziju) a najviše mi se svidele pesme „Noćas bih mogao napisati stihove“,  “Ako me zaboravis“. „ZABRANJENO JE“ bi trebalo postati moj „životni moto“ i nju bi trebala pročitati svako jutro odmah po otvaranju očiju–toliko je vezana za moj sadašnji život.

Naravno najveći utisak ostavila je :
„Lagano umire onaj koji ne putuje, Onaj koji ne čita,
Onaj koji ne sluša muziku, Onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…“.

Da bi na jednom sajtu o Nerudi pročitala da to nije njegova pesma već ju je napisao Alfredo Cuervo Barrero, neafirmisani pesnik iz Baskije. Internet je čudo!

Comments

comments

Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
Osinja tvornica, Iain Banks naslovnica
Osinja tvornica – Iain Banks

Impresija Upoznajte Franka Cauldhamea. Ima šesnaest godina i službeno ne postoji. Živi s ocem koji ga je odgojio i samostalno...

Close