Slonovski mesec, Džon Svini naslovnica

Slonovski mesec – Džon Svini

Impresija

Slonovski mesec, Džon Svini naslovnica

Slonovski mesec, Džon Svini

Kada sam pročitala knjigu shvatila sam da ja ovakve knjige volim da čitam jer imaju od svega po malo, malo istine, malo istorije, malo ljubavi, mnogo boli, teškoća, a sve u jednoj priči koja zaokuplja pažnju.

Oko jednog istinitog dogadjaja putovanje 62 dece iz Burme, iz grada Ranguna do Indije, putem od hiljadu i petsto kilometara, koji čak nije ni u kartama ucrtan tačno, a vodi podnožjem Himalaja, Džon Svini je „ispričao“ priču. Glavni junaci su slonovi i to 54 slona, 8 slončića koji će zajedno sa decom činiti Prvu slonovsku četu Kraljevskog puka indijskih inžinjeraca četrnaeste armije. Ovako bombasti naziv dao im je Sem Metkaf –pukovnik, koji slonove voli i razume. A putuju delom i kroz džunglu u kojoj se čuje mumljanje, zujanje, kuckanje, krištanje i kreketanje a odozgo još i kreštanje, cićanje, cvrkutanje i čurlikanje, kao i dugački prodorni krici.

Ovo je čak i prijatno u odnosu na stalnu pretnju Japanske vojske koja im je „za petama“ i provale oblaka (te jake monsunske kiše koja sve pretvori u blato), vrućinu, malariju, umor, pešaćenje , i prisutnost velikog broja leševa koji su prekriveni muvama i leptirima, kao „oznaka“ tog puta mnogobrojnih izbeglica iz Burme ka Indiji.

Morali su bežati iz Burme kada su u toku Drugog svetskog rata 1942. Japanci napali Burmu, želeći da osvoje Indiju, Kinu i Burmu i priključe svom carstvu. Englezi dotadašnji „vlasnici“ Burme su se povukli, otišli u brizi za svoju sigurnost ostavivši druge narode da se gladni, bolesni, pod stalnim vazdušnim napadima nose sa tim „njihovim“ problemom.

Deca su pohadjala školu – sirotište „Biskup Strahan“ za devojčice, meleskinje. One nisu ni bile dovoljno Evropljanke, Amerikanke i ako su im očevi iz tih područja, a ni Burmanke kao majke. Nisu ničija briga, ali ih učiteljica Grejs Kolins mnogo voli i sve će učiniti da ih odvede u Indiju. Učiteljica na tom putu doživi i sama ljubav, čak dve ljubavi, i to je lepo.

U napomeni autora na kraju knjige piše da je sirotište postojalo, ali je istinita priča o njihovom putovanju u Indiju toliko strašna da se ne može prepričati:većina dece je poginula od japanskih bombi ili podlegla bolestima, Navodno je do Indije dospela samo jedna preživela osoba, ali pisac nije uspeo da joj udje u trag.

Comments

comments

Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
Kameno srce, Renate Dorrestein naslovnica
Kameno srce – Renate Dorrestein

Impresija Već sam nekoliko puta pokušao napisati ovu impresiju. No svaki puta nakon nekoliko redaka moj pokušaj završi sa Delete...

Close