natječaj konkurs

14. Međunarodni pesnički konkurs „Između dva sveta“

Raspisan pesnički konkurs u spomen Branka Miljkovića

 

Branko Miljković portrait

Branko Miljković

Udruženje književnika „Branko Miljković“ i Organizacioni odbor 14. Međunarodnog susreta pesnika, povodom godišnjice smrti pesnika Branka Miljkovića raspisuje pesnički konkurs.

 

Uslovi konkursa:

  1. Pravo učešća imaju svi pesnici sa svih meridijana sveta
  2. Svaki autor može poslati od jedne do tri pesme
  3. Pesme slati u tri primerka, potpisane šifrom
  4. Rešenje šifre (ime, prezime, adresa, telefon…) poslati zajedno sa pesmama, u posebnoj koverti
  5. Radovi se ne vraćaju, a učesnicima konkursa se ne plaća autorsko pravo
  6. Konkurs je otvoren do 01.06.2016. godine
  7. Radove slati na adresu: Udruženje književnika „Branko Miljković“, 18000 Niš, ul: Vojvode Putnika 20
  8. Kontakt telefoni: 018/564-094 ili 064/8028-270

 

Po završetku konkursa Stručni žiri će izabrati najbolje pesme i štampaće zajednički zbornik.

 

Branko Miljković bio je jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pesnika druge polovine dvadesetog veka. Pored poezije, Branko Miljković pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Rođen je u Nišu. Godine 1953. Branko Miljković iz Niša dolazi u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. godine. Još kao student pripadao je grupi neosimbolista, a ubrzo po dolasku stvara prijatelje sa drugim pesnicima, Vaskom Popom i Ivanom Lalićem.

Kada je došao u Beograd Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje. Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara. Pesma je postala klasik, i jedna od najpoznatijih njegovih pesama. Nakon toga Branko Miljković objavljuje zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“, „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)… Književna kritika je Branka Miljkovića vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“.

Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugimazbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, Branko Miljković napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najveraovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. U noći između 11. i 12. februara, u jednoj šumi pokraj Zagreba, po zvaničnoj verziji, srpski pesnik Branko Miljković izvršio je samoubistvo.

image_pdfimage_print

Comments

comments

Sve je počelo s nekoliko tekstova o pročitanim knjigama, sad već davne 2013. g.
Nema komentara

Odgovori

banner_printonline_s336x280

POPULARNI POSTOVI

Anketa dana

Hoćete li sudjelovati u nagradnoj igri “Književni izazov 2017”

Naša Facebook stranica

Translate

Translate »
Read previous post:
Miris vrijeska, Ana Karlović naslovnica
Miris vrijeska – Ana Karlović

Impresija Što nas čini onime što jesmo? Podneblje i priroda kojom smo okruženi? Obitelj? Stvari koje nam se događaju? Splet...

Close